Ulcerozni kolitis


Ulcerozni kolitis (Colitis ulcerosa, UC) je oblik inflamatornih (zapaljenskih) bolesti creva (inflammatory bowel disease (IBD)) koji zahvata debelo crevo (kolon) i karakteriše se prisustvom specifičnih ulceracija i erozija na sluznici debelog creva. Glavni simptomi aktivne bolesti su konstantna dijareja sa primesama krvi i sluzi.

Ulcerozni kolitis ima nekih sličnosti sa Kronovom bolešću, još jednom formom inflamatornih bolesti creva. Ulcerozni kolitis je intermitentna hronična bolest koja se karakteriše periodima egzacerbacije (relaps, pogoršanje) i periodima remisije (mirna faza bolesti bez tegoba). Bolest obično zahteva terapiju kako bi došlo do remisije. Ulcerozni kolitis se javlja kod 35-100 ljudi na svakih 100,000 u SAD ili manje od 0,1% populacije SAD. Bolest je mnogo češća u severnim delovima sveta, kao i u severnim delovima pojedinih država ili regiona sveta (SAD, Kanada, Skandinavija). Najčešće oboljevaju osobe starosti 15-25 godina odnosno osobe u šestoj deceniji života. Češće oboljevaju žene u odnosu na muškarce. Apendektomija pre 20 godine i pušenje su protektivni faktori protiv razvoja ulceroznog kolitisa. Iako je uzrok ulceroznog kolitisa nepoznat, pretpostavlja se da genetski faktori igraju glavnu ulogu u nastanku bolesti. Bolest kod pojedinih osoba može biti izazvana i faktorima sredine. Iako dijeta i način ishrane mogu ublažiti simptome bolesti, smatra se da ulcerozni kolitis nije izazavan načinom ishrane.

Ulcerozni kolitis se leči kao autoimuna bolest. Terapija antiinflamatornim lekovima, imunosupresivima i biološka terapija usmerena na specifične komponente imunog sistema. Kolektomia (parcijalna i totalna resekcija debelog creva hirurškim putem) je povremeno potrebna ali nije lek za bolest.


Znaci i simptomi


Klinička prezentacija ulceroznog kolitisa zavisi od stepena zahvaćenosti debelog creva (ekstenzivnost). Pacijenti se obično žale na učestale vodenaste stolice sa primesama krvi i sluzi koje traju nekoliko nedelja. Takođe mogu imati i gubitak u težini i prisustvo krvi prilikom rektalnog pregleda. Hronični gubitak krvi stolicom dovodi do anemije. Bolest je često udružena i sa različitim tipovima bola u trbuhu (tup, ostar, grčevit bol, krčanje i pretakanje u crevima). Ulcerozni kolitis je povremeo praćen sa inflamatornim procesom koji zahvata i ostale delove tela. Tako se javljaju ekstraintestinalne manifestacije bolesti u vidu bolova i otežane pokretljivosti zglobova i bolest ostaje neprepoznata do pojave crevnih simptoma.


Ekstenzivnost bolesti


Slika 1. Debelo crevo kod čoveka

Ulcerozni kolitis je zapaljenska bolest debelog creva koja uvek zahvata rektum i može se širiti dalje duž čitavog debelog creva. Bolest se klasifikuje na osnovu ekstenzivnosti odnosno koji deo kolona (debelog creva) je zahvaćen:

  • Distalni kolitis

    • Proktitis: Zahvaćen samo rectum

    • Proktosigmoiditis: Zahvaćen rektosigmoidni kolon

    • Left-sided kolitis ili distalni kolitis: Zahvaćen rektum, sigmoidni kolon i descendentni kolon sve do lijenalne fleksure (levi kolon)

  • Ekstenzivni kolitis
    • Zahvaćeni delovi kolona iza lijenalne fleksure

    • Pankolitis: Zahvaćeno čitavo debelo crevo do ielocekalne valvule (početak tankog creva).


Težina bolesti (na osnovu stepena aktivnosti)


Blaga aktivnost: Povezana sa <4 stolice dnevno, sa ili bez primesa krvi, bez sistemskih znakova inflamacije i normalnim vrednostima SE (sedimentacija eritrocita) i CRP (C reaktivni protein). Moguće je prisustvo blagog bola u trbuhu ili grčeva. Česti su tenezmi-lažni pozivi na stolicu.

Umerena aktivnost: Povezana sa >4 krvave stolice dnevno sa minimalnim znacima inflamacije. Prisutni su anemija koja ne zahteva transfuziju krvi, umeren bol u trbuhu i povišena temperatura 38 to 39 °C.

Teška aktivnost: Povezana sa >6 krvavih stolica dnevno sa sistemskim znacima inflamacije-tahikardija, visoko febrilne temperature, groznica, anemija i povišene vrednosti SE i CRP.

Fulminantna bolest: Povezana sa više od 10 krvavih stolica dnevno, prisustvom krvi i nevezano za stolicu, bol u trbuhu i distenzija trbuha, anemija koja zahteva transfuziju i dilatacija debelog creva uz znakove teške sistemske inflamacije. Sve ovo dovodi do pojave toksičnog megakolona sa pojavom moguće perforacije što, ukoliko se ne leči, dovodi do smrtnog ishoda.


Težina bolesti (Truelove and Witts kriterijumi)


Varijable Blaga bolest Umerena bolest Teška bolest Fulminantna bolest
Broj stolica/dnevno <4 4-6 >6 >10
Krv u stolici Povremeno Povremeno Često / u svakoj U svakoj
Temperatura Normalna Normalna >37.5 >37.5
Puls Normalan Normalan >90 / min >90 / min
Hemoglobin >11 10,5 - 11 <10,5 Potrebna transfuzija krvi
SE (sedimentacija eritrocita) <20 20 - 30 >30 >30
Radiološki nalazi Vazduh

Edematozan zid creva
Toksična dilatacija creva
Klinički znaci Napet trbuh Distenzija i napetost trbuha


Ekstraintestinalne manifestacije bolesti


Pacijenti sa ulceroznim kolitisom povremeno mogu imati aftozne ulceracije na jeziku, usnama, nepcu i farinksu. Obzirom da se ulcerozni kolitis smatra sistemskim oboljenjem autoimune etiologije pacijenti mogu imati simptome i komplikacije ostalih organa osim kolona. Učestalost ovih ekstraintestinalnih manifestacija bolesti iznosi 6-47%.

Ekstraintestinalne manifestacije:

  • Aftozne ulceracije usne duplje

  • Oftalmološke komplikacije (očne komplikacije):

    • Iritis ili uveitis

    • Episcleritis

  • Mišićnoskeletne:

    • Seronegativni artritis (zglobovi)

    • Ankilozirajući spondilitis, artritis kičmenog stuba

    • Sacroiliitis, artritis donjeg dela kičmenog stuba

  • Kožne manifestacije:

    • Erythema nodosum (panniculitis ili inflamacija subkutanog tkiva koje zahvata donje ekstremitete)

    • Pyoderma gangrenosum (bolne ulceracije kože)

  • Duboka venska tromboza i plućna embolija

  • Autoimuna hemolitička anemija

  • Primarni sklerozirajuči holangitis (zaapaljenje žučnih puteva)


Slika 2. Aftozne promene na usnama


Uzroci bolesti


Nepoznat je tačan uzročnik ulceroznog kolitis ali postoje brojni faktori koji se smatraju odgovornim za nastanak bolesti:

• Genetski faktori
• Faktori životne sredine (ishrana, dojenje… )
• Autoimuna bolest
• Ostali uzročnici (brojne eksperimentalne teorije)


Dijagnoza


• Kompletna krva slika (anemija, povišene vrednosti trombocita)
• Elektroliti, urea, kreatinin…
• Hepatogram (testovi funkcije jetre)
• RTG abdomena
• Pregled urina
• Koprokultura (Yersinia, Clostridium, Campylobacter)
• SE i CRP
• Podatak o prestanku pušenja ili upotrebi preparata gvožđa ili vitamina B6 kao triger mehanizmima.
• Endoskopija (kolonoskopija sa biopsijama)
• Patohistološki nalazi






Slika 3. Ulcerozni kolitis (slike sa kolonoskopije)


Terapija


Standardna terapija ulceroznog kolitisa zavisi od ekstenzivnosti i težine aktivnosti bolesti. Cilj terapije je postizanje remisije (klinički, laboratorijski, endoskopski) lekovima a potom uvodjenjem terapije održavanja koje bi trebalo da spreči ponovni relaps i komplikacije u dužem vremenskom periodu.

Postoje brojni lekovi koji se koriste u terapiji ulceroznog kolitisa:

• Aminosalicilati (Sulfasalazin, mesalazin)
• Kortikosteroidi (lokalni, sistemksi, oralni)
• Azathioprine (Imuran)
• Biološka terapija (Infliximab…)

Ukoliko medikamentna terapija uz simptomatsku terapiju ne da odgovarajuće rezultate ostaje hirugija kao terapijski izbor (kolektomija).